Dolina Prinčeva

Skidam "Martovske Ide" da pogledam. Čini mi se dobrim

Za crtane nemam vremena

>>Been<< je napisao/la:Skidam "Martovske Ide" da pogledam. Čini mi se dobrim

Za crtane nemam vremena

skini, zanimljiv je jako

Crtaci su zakon, nemas pojma kako znaju da opuste!!! Doduse Rango bas i ne, tj nije bas crtani za malu decu....ali koliko jeeee ruzan Guster, da mi ga je bio zao nakon 15-ak minuta i onda mi je postao neverovatno lep i gotivan hahahaha

inace nikad ruzniji junaci, ali zaista fenomenalan crtac!!!

ovaj festival mi je bzvz !

Jasmin je napisao/la:ovaj festival mi je bzvz !

ahhahahahhahahahahha

Treći festivalski dan započinjemo premijerom filma „Nedaj mi nikada da odem“ (Never Let Me Go), režisera Marka Romaneka. Ispred Kodak teatra očekujemo da se pojave zvezde filma, poput fantastične Kire Najtli, Keri Miligan, Andrju Garfild, Ela Purnel, ali i omalene Izi Mejkl Smol.

Treći festivalski dan započinjemo premijerom filma „Nedaj mi nikada da odem“ (Never Let Me Go), režisera Marka Romaneka. Ispred Kodak teatra očekujemo da se pojave zvezde filma, poput fantastične Kire Najtli, Keri Miligan, Andrju Garfild, Ela Purnel, ali i omalene Izi Mejkl Smol.

„Never Let Me Go“ je saga o deci, štićenicima jedne škole zatvorenog tipa, koji, pored toga što trpe torturu engleskog obrazovnog sistema kasnih šezdesetih imaju još jedan sjeb u životu: naime njih uzgaja vlada kako bi ih u njihovoj najsvetlijom mladosti raščerečili i njihove kvalitetne i nepohabane organe davali onima kojima su najpotrebniji. Film je obojen finom atmosverom, inteligentom ali i presporom naracijom koja može veoma da umori gledaoca, bar mene.
Film je baziran na knjizi britanskog autora japanskog porekla Kizua Išigura koji je postigao ogroman uspeh. Na žalost kao i mnogi sjajni romani, čini mi se da ni ovaj nije baš dobro adaptiran u filmsku produkciju. Keti je devojka u kasnim dvadesetim godinama koja radi kao negovateljica. Još nekoliko meseci i napuniće 10 godina staža, navodi se u adaptiranom scenariju Aleksa Garlanda, iako je Išiguro dodao nekoliko godina. Pošto je bila izuzetna negovateljica, imala je mogućnost da bira davaoce. Vreme je uglavnom provodila sama na putu između bolnica, zdravstvenih centara u svom malom automobilu. Pošto je davaoc koga je negovala izdahnuo nakon druge donacije usled nekih komplikacija, Keti je morala da ostane malo duže u centru kako bi popunila neophodne papire, i upravo tada po prvi put posle dugo godina viđa Rut, koja je takođe bila podvrgnuta drugoj donaciji. Nakon što je odlučila da bude Rutina negovateljica, njih dve se često prisećaju detinjstva u Hejlšamu, nekoj vrsti internata. Keti je uvek gledala na Tomija drugačijim očima ali nikada nije bilo neke emotivne povezanosti, dok se Rut uvek držala po strani, ali je bila očigledno svesna svojih želja te ga je prva ugrabila. Pričali su često i veoma dugo, razmenjivali ideje i mišljenja.

Stiglo „Drvo života“

Dugo očekivano ostvarenje Terensa Malika, Drvo života, danas ima premijeru u Parku Prinčeva. Sjajna glumačka trojka Bred Pit, Šon Pen, Džesika Čestejn, očekuju se na DFF-u, ali i još neka poznata lica kao što su Džudi Low, Stefani Gven, Gevin Rozdal., dok bi Bred na crvenom tepihu trebao da prošeta svoju suprugu Andjelinu Džoli koja jće prisustvovati premijeri filma u kojem igra njen suprug.
Mediji od filma očekuju dosta, a prema najavama The tree of life bi trebalo da pretenduje za osvajanje zlatnog orla. Da li će zaista biti takoostaje nam da vidimo.

"Drvo života"
(The Tree of Life) USA

Kao i do sada, svaki film Terensa Malika izaziva podeljena mišljenja, dok ga pojedini kritičari ismevaju i govore kako je „Drvo života“ najskuplji skrinsejver na svetu, drugi deo kritike mu daju epitet remek dela. „Drvo života“ je visokoestetizovani film, u kojem je detaljno prikazan svaki kadar, metaforičnost i estetičnost.
Kako nastajemo i prestajemo da postojimo na planeti, koja je naša misija u ovom životu i smisao ponovnog pronalaženja i susretanja u drugoj dimenziji? Reč je o do sada najorginalnije predočenoj Darvinovoj teoriji o evoluciji, a sve kroz prikaz konzervativne tekaške porodice iz pedesetih godina prošlog veka, gde je figura oca prilično autoritativna, a deca strogo vaspitavana.

Film „Drvo života“ predstavlja impresionističku priču o životu jedne američke porodice na srednjem zapadu, pedesetih godina prošlog veka. Životno putovanje najstarijeg sina, Džeka, kroz bezbrižno detinjstvo preko poražavajućih godina kao odraslog čoveka u kojima pokušava da razjasni komplikovani odnos sa svojim ocem, tema je ovog filma. Džek je još jedna, izgubljena duša u modernom svetu, koja pokušava da pronađe odgovore na pitanja o suštini života, dok ispituje postojanje sudbine. Malik nam, na sebi svojstven način opisuje kako priroda i duhovna uzvišenost oblikuju pojedinačne, ali i živote celih porodica.







Verujem da se mnogima ovo sotvarenje neće baš naročito svideti. Nakon odgledanog istog bio sam iznenadjen i pomalo zbudnjen načinom na koji je malik odradio film. Drguačije je nego sve što sam do sad pogledao tako da ga vredi pogledati, ali da sam očekivao više od ovog filma-očekivao sam!

Kinezi predstavili svoje ostvarenje!!!

Po prvi put na DFF-u iz daleke nam Kine stiže njihovo filmsko ostvarenje. U pitanju je film „Telohranitelji i ubice“ (Bodyguards and Assasins). Režiju potpisuje Tedi Čen, koji će stići na premijeru zajedno sa svojim, nama ne tako poznatim glumcima, tako da ćemo imati priliku da bolje upoznamo nove likove kineske filmske produkcije. Stižu nam Doni Jen, Jun Hu, Nikolas Tse, Leon Lej, Li Jukun,...

"Telohranitelji i ubice"
(Bodyguards and Assasins) CHN

Hong Kong 1905 godine je mesto političkih previranja, gde je stanovništu, pod vođstvom učenih ljudi dozlogrdila britanska vladavina i gde se zakuvava neminovna buna za nezavisnost. Učenjak Sun Ven dolazi u u ovaj grada kako bi napravio strateški i politički plan sa vođama 13 provincija za oslobađanje. Njemu politički neistomišljenici pripremaju atentat u isto vreme kada se udruženje građana vično kikes kung-fuu spremaju da ga zaštite. I dok se uredništvo poslednjih slobodnih novina gasi i policajci prebijaju novinare, kivan kung-fu narod oštri svoje moćne spravice i spremaju se da stave život na tapet za slobodu.






Po mom ukusu vešto izbalansirana dramatična pozadinska priča “običnog” života ovih ljudi začinjava ovu makljalačku jurnjavu, iako ponekad koketira sa patetikom, na kraju vešto uspeva da uđe u mod klasičnog epskog filma. Kina je u ovo ostvarenje uložila ogroman budžet za njihove standarde, tako da je rezultat prikazanog poprilično dobar.

Kišni 4. Festivalski dan

Loše vreme koje je danas pogodilo Park Prinčeva, uticalo je na četvrti festivalski dan, pa ljubitelji filma danas nisu bili u mogućnosti da prisustvuju glamuru i druženju ispred kodaka. No bilo kako bilo, danas nas očekuju premijere dva veoma interesantna filma. Prvi film je iz kategorije Ex-Yu, pod nazivom „Neke druge priče“, film koji je nastao zajedničkim projektom bivših Jugoslovenskih zemalja, po prvi put nakon 18 godina, sve države su finansirale i podržale ovo ostvarenje mladih rediteljki iz pet zemalja bivše Jugoslavije: Ana Maria Rossi iz Srbije, Hanna Slak iz Slovenije, Ivona Juka iz Hrvatske, Ines Tanović iz BiH i Marija Džidževa iz Makedonije, dok je producent filma, srpski filmski kritičar Nenad Dukić. Od glumaca tu su Sergej Trifunović, Nataša Ninković, Gordan Kičić, Lucija Šerbedžija, Svetlana Bojković, Nera Stipičević, Fedja Štukan i drugi.
Drugo filmsko ostvarenje koje je danas na programu je kanadski film „Blizanci“ od izuzetno cenjenog reditelja Denisa Vilneva. Lubna Azabal, tumači glavnu junakinju ove potresne priče a tu su još i imena poput Melisa Desrom Polin, Maksim Gaude, Remi Žirar.

Kakve su utiske ostavili filmovi, njihovi sinospisi i kritike očekuju nas u toku večeri.

"Neke druge priče"
(CRO, SRB, BIH, MAK, SLO)

Dugo očekivano koprodukcijsko ostvarenje pet zemalja bivših jugoslovenskih republika, „Neke druge priče“, danas je imalo premijeru u Parku Prinčeva. Film prikazuje pet dramatičnih priča o majčinstvu mladih žena, u zemlji formalno poznatoj po imenu Jugoslavija.


Trudnica u bolnici sreće čoveka koji je ubio njenog muža. Druga krije trudnoću od svog dečka, znajući da će je posao odvesti daleko od njega. Treća očekuje blizance, i suočena je sa užasnim izborom, jer je jednom fetusu dijagnostikovan Daunov sindrom. Tek porođenoj ženi, koja je zavisnik od droga, uzimaju dete zbog usvajanja. Mlada časna sestra ostaje u drugom stanju... Ovo su svakodnevne savremene priče iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Slovenije. Prikazane iz različitih perspektiva, priče izgledaju kao posledice rata, i postavljaju pitanje: Šta zapravo znači dati život posle toliko smrti?

Trejler filma "Neke druge priče"

Hrvatska priča
Između Sonje i Marina, koji naizgled dobro žive, postoji gadan problem koji stvara barijeru među njima, pa oboje gube kontrolu. Sonja nazire da su okovi problema u kojem su se našli prepreka nekoj drugačijoj, a možda samo njenoj vizuri...
Sonja i Marin očekuju blizance ali je na jednom fetusu ustanovljen Daunov sindrom što Sonju baca u dodatnu konfuziju i nemir.


Srpska priča
Majka dovozi ćerku u hitnu pomoć. Ona je u drugom stanju i pokušala je samoubistvo kada je saznala da joj je mladić ubijen. U bolničkoj sobi slučajno sazna da je čovek pored kojeg leži - uboica njenog mladića. Milena donosi odluku da se osveti, time i sama postaje ubica i napušta bolnicu bez osjećaja krivice.


Bosanska priča
Haris je zaljubljen u Holandjanku Heder, službenicu Europske komisije u Sarajevu. Heder misli da voli Harisa ali kada sazna da je u drugom stanju, donosi racionalnu odluku da prekine trudnoću. Priča preispituje sukob izmedju Harisove duboke emocionalne vezanosti i Hederine ljubavne igre, koja samo u nekim trenucima izlazi iz okvira pukog erotskog užitka.


Makedonska priča:
Irenu, mladu ženu u zadnjim danima trudnoće, lekari obavijeste da će joj nakon porodjaja oduzeti dete, jer se kao nezaposlena majka i bivša narkomanka nije sposobna brinuti o sebi i bebi. Irena odbija potpisati odricanje i na sve načine pokušava da se izbori za ono što je njeno. Ostavljena je sama protiv svih.


Slovenska priča:
Časne sestre imaju problem. Sestra Magdalena odlučila je bezgrešno začeti: naručila je „uradi sam“ komplet od banke sperme na Internetu. Tehnički, nije zgrešila, ali trudnoća kod časnih sestara ne dolazi u obzir i ona mora otići.

Kompletan film "Neke druge priče"

Ideja filma čini se jako dobra, ali možda nešto više od 20-ak minuta nije dovoljno da bi se jedna priča ozbiljnije prikazala.